Get Adobe Flash player

 

 

„Розе патикице“

читам врло често,

на мојој полици

имају посебно место.

 

Често маштам

 да сам Зоја, не довојчица било која,

већ будућа балерина

што осмехе дели свима.

 

На глави ми пунђица,

костим бео као снег.

У патикицама розим

прескочила бих и читав брег.

 

Моје ноге, попут срне,

поскочише уз музику,

позорница беше мала,

све кораке ја сам знала.

 

 

Музика ме носи попут ветра,

као да сам перо ја,

позорница је само моја,

балерина сам постала!

 

На крају тачке громки аплауз,

одушевила сам баш све,

хиљаду осмеха упућених мени,

осећала сам се као никад пре!

 

Али кад аплауз прође

 и завеса на позорницу паде,

Сунце се однекуд појави

 и сруши све моје наде.

 

У кревету лежим свом,

балерина нисам ја,

али сам најлепши сан у животу

ноћас  сањала.

 

 

Анђела Марић, 3-1

III место на Конкурсу нишке библиотеке „Стеван Сремац“

поводом Дана дечје књиге